Kritike i utisci


 

Glen Hjuz, kritičar i slikar, Limasol 1996. godine

- “Uocite samo kako sjajno radi nebo. U njenom radu boje oblici se prostiru po celom platnu, od vrha do dna. Takav stil je počeo s Pikasom i Matizom. Njihova umetnost, iako predstavlja sećanja, zaista je moderno delo.”
   

Jarmila Čendić, Istoričar umetnosti

- Pred nama je uzbudljivo likovno svedočanstvo slikarke naivne umetnosti iz Araca, Rozalije Markov, umetnice, koja snagom svog talenta likovnom virtuoznošću dokazuje, da duh naivne umetnosti nije prevaziđen već opstaje i ostaje kao pravac i u savremenim tokovima likovne umetnosti. Sintezom tehničkog majstorstva i umetničkog dara, sjedinjenih sa bogatom stvaralačkom imaginacijom i istančanim senzibilitetom, ona na platnima materijalizuju svet prošlosti i svet sadašnjosti, slikajući običaje, tradiciju i etnos, smeštene u bajkovite pejzaže banatske ravnice. Naime, još jednom je potvrđena istina, da priroda sveta materijalna i vidljiva, drevni, pomalo zaboravljeni običaji, davni seoski radovi, veoma često postaju suština prirode likovnog dela. Oni su Rozalijina inspiracija i osnov pripovedanja na kompozicionoj shemi. lako je njen dijapazon intertesovanja šarolik i mašta razigrana, oni ne izlaze iz okvira naivne umetnosti. Svako platno za sebe predstavlja zasebnu i jedinstvenu slikarsku pripovetku u okviru naivne forme, ali ujedno jasno odražava prepoznatljiv i jedinstven stil, pečat i osobenu formulu stvralaštva Rozalije Markov. Svako platno odiše naracijom, a tu priču, pričaju nam akteri na slici, koje Markova veoma promišljeno smešta i raspoređuje na kompoziciji. Živost gesta samih likova, samo doprinose razdraganosti i razigranosti likovne sheme, koja je u potpunoj korelaciji sa pikturalim izrazom. Naime, koloristički i vizuelni efekti, racionalan izbor detalja, promišljeno akcentovanje, čulne, žarke jarke boje, koje krase njenu paletu, jasno govore o vrsnom talentu i velikom senzibilitetu same umetnice. Njena platna obojena su ekspresivnim kolorističkim zvukom, sa kojih se čita radost života i razdraganost duše Rozalije Markov.  

Jasmina Tutorov, istoričar umetnosti

- “Rozalija Markov se, radeći decenijama kao viša medicinska sestra, trudila da ucini zivot ljudima kvalitetnijim i lepšim, pomažući im da se oslobode bola i bolesti. Onda ju je drugim putem poveo njen kreativni usud i počela je da živi sa jedinom iskrenošću da bi slikala. Prateći dosledno prirodu svog duha umetnica je, i u delima, nastavila da neguje duboko humanističko opredeljenje. Na slikama Rozalije Markov slavi se život. Pri tom, klizeći u samu sebe, u svoje poreklo, krenula je u hodočašće na izvore, okrenula se živopisnom folkloru vojvođanskog sela. Našla je umetnica u harmoniji čoveka i zemlje, prirode, život prisutan u punom sjaju i lepoti. U živopisnosti i vedrini običaja, svakodnevnice i slavlja ljudi sa sela, otkrila je šifre o raskoši duha života življenog pod nedogledima ravničarskih nebesa. ldiličan seoski život traje, na njenim delima, u lirskoj scenografiji vojvodanskog pejzaža, ređe u ljupkim etno – predmetima ispunjenim, enterijerima. Na slikama se smenjuju godišnja doba, seoski poslovi i običaji koji ih prate: setva, žetva, berba grožđa, pecanje, kuvanje riblje čorbe, venčanje, praznička veselja…Ovi motivi su puni naracije. Na razuđenoj kompoziciji zatičemo mnoštvo figura ljudi, životinja, predmeta, odvija se čitav niz «epizoda» unutar glavnog događaja koji sve objedinjuje. Radnja se razvija, priča teče a sve se odvija najčešće u prirodi, pa su u pozadini duboki prostori ravničarskih nedogleda. Dela odišu duhom ranorenesansne prisnosti sa prirodom. Život je slikan precizno, sa smislom za detalj, sigurnim crtežom i naivno-realističkim pristupom. Figure ljudi su masivne i teške poput zemlje, a deluju krotko, kao da u preobilju tela vlada čednost deteta. Tome doprinosi vedar kolorit blistave jasnoće, cija raskošno puna koloristička orkestracija oplemenjena svetlom, stvara na slikama jedinstven psihološki ton «anđeoskog blaženstva». Ritam pokrenutih, obojenih figura oblikuje melodijski talas vedrine što se širi platnom. Ova rafinirana naivna slikarka posla je od čistoće svojih osećanja, probuđenih idiličnom lepotom i čednošću života na selu, pa ih je na čudesan način objedinila sa izražajnom čistoćom svog likovnog jezika. Stvorila je tako romantičan svet u kome mi, otuđeni ljudi sa asfalta, čežnjivo tragamo za svojim korenima, pohodeći izvore sopstvenog postojanja. Na sledećem ciklusu slika Rozalija Markov još direktnije govori o nerazdvojivom bratstvu čoveka i prirode, onom koje je vladalo na početku. Pri tom, autorka dela otvara prostorima poetske imaginacije, i to donosi fantastiku i nadrealni zvuk. U začaranom svetu ovih slika prelepe devojke izrastaju iz cveća, i okupane svetlošću što prosijava prirodu nose u sebi lepotu i nevinost prvog stvaranja. Te čedne lepotice izrastaju poput pupoljaka, istom onom organskom vitalnošću kojom se razlistavaju latice cveta, slaveći harmoniju jedistva u prirodi. Ove svoje bajkovito-fantastične vizije dočarava umetnica poetskom punoćom likovnog jezika. Slika je sada «koloristički svedenija a valerski bogatija» (Z.Mandić). Fina igra svetlosti i boja sve preobražava u sanjarsku atmosferu i poeziju. To su slike pred kojima odmaramo duh lepotom. Svojim vedro-lirskim slikarskim opusom o životu ljudi sa sela pod vojvođanskim nebeskim prostranstvima Rozalija Markov obezbedila je prepoznatljivost i privlačnost istinski autentične «kičice» našeg naivnog slikarstva. Nama, posmatračima, pružila je utočište u kojem pronalazimo jedan izgubljeni i sa ovim slikama ponovo pronađeni svet blaženstva.”  

Jasmina Tutorov, istoričar umetnosti

- “Slike Rozalije Markov donose idiličnu predstavu vojvođanskog sela sa smenom godišnjih doba, običajima koji ih prate i svakidašnjicom seljačkog življenja. Ovi motivi na slikama su puni naracije. U kompoziciji je obično mnoštvo ljudskih figura vezanih za određeni događaj, a sve je povezano s duhom ranorenesansne prisnosti sa prirodom. Pri tome umetnica koristi jake kontraste čistih boja, blistave jasnoće koje stvaraju neko anđeosko blaženstvo, što intezivno zrači s platna. Rozalija Markov često proširuje horizont vidljivosti do fantastičnog i nadrealnog. Prožimaju se tada u njenom zanositom slikarskom tkanju stvarnost i tajanstvena prostranstva mašte i snoviđenja. U začaranom svetu ovih slika prelepe devojke izrastaju iz cveća, okupane svetlošću što prosijava prirodu i nosi u sebi lepotu i nevinost prvog stvaranja. Pored toga slikano je sigurnim crtežom, koji oblikuje minociozne detalje i koloritom, koje stvara od dela poeziju. Njeno slikarstvo unosi u naše živote radost i toplinu.”  

Koviljka Smiljković, Muzej naivne umetnosti, Jagodina.

- “Slikarstvo Rozalije Markov pripada vojvođanskom naivnom slikarstvu i nosi u sebi karakteristike ravnice, podneblja i radova iz svakodnevnog života. Ono što njeno slikarstvo personalizuje i odvaja od ostalih slikara jeste jasna, transparentna boja kao i dinamika i ritam koji postižu njene figure. Poseduje sopstveni iskaz, koji je transpozicija ličnog unutrašnjeg sveta. Porodica je za nju nukleus svega. U opusu Rozalije Markov izdvajaju se tri osnovne tematske celine koje se ponekad međusobno prepliću: tradicionalni rad u polju ili dvorištu, enterijer, seoske svečanosti i slavlja. Svuda je prisutna masa ljudi, a svakako s određenim zadatkom i podelom rada. Ona prati kalendarski krug seoskih poslova, beleži hroniku zavičaja i ljudi. Istovremeno, nesvesno daje omaž tom starom poslu, scene rada u polju koje se pretvaraju u pravu svetkovinu koja pleni na njenim slikama. Originalnsot postiže transparentnom bojom i figurama koje su stamene, tvrde, teške, jakog volumena; uvek u poletu, dinamici, ritmu. Poseduje izražen osećaj za kompoziciju, pa slika deluje snažno i uverljivo. Ponekad umesto krošnje drveta naslika dva, tri, ogromna stilizovana lista. Svojom veličinom, još više bojom, izdvajaju se i dominiraju pejzažom. Oni personifikuju hrast, ali i usamljenost, snagu i istrajnost same slikarke. Možemo da zapazimo na njenim slikama u gornjem uglu slike dva mala andela. Oni su tu kao prepoznatljiv znak, potpis slikarke i otisak njene duše. Rozalija Markov objedinjujući elemente materijalnog i likovnog, stvara poetske hronike davnog i prohujalog ruralnog ambijenta i života.”  

Radisa Lj. Lucić, slikar u Zrenjaninu 19.10.1998. god.

- “Zrenjaninski slikar Rozalija Markov pripada velikoj porodici “Popularnih majstora stvarnosti”, (u daljem tekstu naiva), koja od Anri Rusoa seže kod nas preko Hegedušićeve hlebinske, kovačičke i uzdinske škole Naive vezane za eshatološka osećanja i rituale, rudimentarne izvorne igre, kultove predaka i magijske običaje naših naroda. Na ovoj izložbi R. Markov izlaže seriju slika, koje tretira ne metodom ilustrovanja i potenciranju aktivnog i lascivnog, vec fosiranjem upravo likovnih vrednosti. Shvatanje Naive ovog umetnika, lišeno je klasičnog oblika ove discipline, zapravo odlikuje se smelošću u rešavanju nekih opštih problema slikarstva (pokret, dinamika, oblik, prostor), tako da njene slike poseduju izuzetno dejstvo ubedljivo datih likovnih (i sadržinskih) elemenata. Gradeći sliku na ovaj način: sažimanjem sveukupne tradicije putem samosvojnog kreda LOGOS-a NUOVO Rozalija Markov lako nalazi put do posmatrača. Jer sve je tu rezultat intezivne lirske evokacije iskrenog majstora, čija je intimnost u dosluhu sa prirodom i ljudima podneblja zemlje kojom hodi; dah zapanjujuće nežne prirode i samosvojne poetičnosti. Sve je uključeno u misaoni tok, u funkciji preživele, ali duhom prisutne seoske arhitektonike i folklora; svet koji je iracionalno okružuje – predivni usnuli svet iz carstva fantastike, začarane detinjom bajkom. Recimo na kraju da je Rozalija Markov našla put autohtonog izraza kojim proklamuje svoju umetnost koja je svrstava u sam vrh vojvođanske naive dvadesetoga veka.”
 

Sava Stepanov, istoričar umetnosti

- “Rozalija Markov se bavi folklornim motivima, doživljavajući ih kao prizore ljudske sreće i zadovoljstva. Ta motivska vedrina oplemenjena je karakterističnim sigurnim crtežom i vedrim kolorizmom u kojem je prisutan “lokalni ton” kojim se reguliše atmosfera unutar njenih slika.”
 

Slavko Šajtinac, književnik, likovni kritičar

- "Rozalija Markov, kao uostalom i veći deo slikara-autodidakta, prošla je kroz period traženja, samoispitivanja, ka nekoj svojoj prepoznatljivoj vokaciji – zatim zastala, i u čarobnom svetu naive, očigledno pronašla svoj put. Njen likovni izraz, kako u kompoziciji, tako i u koloritu, energičan je, naglašen, upravo onoliko sa koliko snage raspolaže njen svet uspomena, nepatvorene ljubavi prema čoveku i jednostavnoj životnoj situaciji. Stoga je ukupna atmosfera na slikama Rozalije Markov i autentična kao etnografski dokument ali i duhovno zavodljiva kao delo koje odmah prodire u svest posmatrača".
 

Stanko Ž. Šajtinac

- “Likovni izraz ROZALIJE MARKOV, kako u kompoziciji, tako i u koloritu, energičan je i naglašen, upravo onoliko, sa koliko snage raspolaže njen svet uspomena, nepatvorene ljubavi prema čoveku i jednostavnoj životnoj situaciji. Stoga je ukupna atmosfera na slikama ROZALIJE MARKOV autentična kao etnografski dokument, ali i duhovno zavodljiva kao delo koje odmah prodire u svest posmatrača. Radi se o autoru koji je već definisao svoj slikarski rukopis u čarobnom svetu naivnog slikarstva…”  

Zdravko Mandić, akademski slikar.

- “Slikar Rozalija Markov je u saglasju sa svim karakteristikama naivnog slikarstva danas u nas, a posebno sa njegovom banatskom varijantom, ima i sopstveni zvuk i osobenost, pre svega u radosti i optimizmu, u svečanosti koju širi oko sebe. U njenom radu tri su osnovna ciklusa, ne izrazito odvojena (te bi se moglo reći, tri tematska područja) koje impliciraju sve karakteristike njenog slikarstva. U prvom ciklusu su teme rada na njivama, u seoskim dvorištima, uz kuće. U drugoj celini su teme Božićnih i Uskršnjih svečanosti, Novogodišnjih slavlja, dečije igre, i porodična druženja. Obe ove celine karakterišu siguran crtež, koloristička raskoš, vedrina i bogatstvo. Treća celina je u izvesnoj meri različita od prethodnih. Ona je koloristički nešto svedenija, valerski bogatija, a sadržinski – to je svet nadrealne prirode, bajkovit, to su slike poetičnih metafora i preobrazavanja. Iz cvetova se rađaju devojke krasotice, list drveta se pretvara u čudesno drvo… da ne nabrajam više. To je svet Rozalije Markov, bogato i iskreno iskazan. Svet radosti koji postaje i naša radost. I zato je volimo.”